Dilema koja je uzela maha, naročito među mlađom populacijom, jeste upravo, da li se kreativno izražavati kroz digitalni crtež ili pak kroz tradicionalni crtež. Mišljenja su nedvosmisleno podeljena, mada me brine da prvi metod sve više uzima maha.
Nakon 15 godina provedenih u aktivnom bavljenju crtežom, na tradicionalan način, osetio sam se kompetentan da pokušam, da u narednim redovima ukažem na prednosti i mane jednog i drugog načina crtanja. Imao sam priliku da se sretnem i sa digitalnim crtežom ali me nije ,,kupio” na prvu loptu.
Da budem jasan, proveo sam sate i sate svog vremena praveći crteže olovkom, ali da sam brisao toliko puta na crtežu kao što sam morao da izbrišem ili pritisnem ,,backspace” za korak unazad na digitalnom crtežu, imao bih potpuno izlizan papir.
Poenta je da digitalni crtež trpi mnogo više korektura i ima više tolerancije. Dozvoljava ti da izbrišeš liniju onoliko puta koliko želiš (pod uslovom da ne crtaš tušem). Ali ovoliko korekture može da ugrozi prvobitnu zamisao i dovede do toga da se izgubi živost kakva ostaje zabeležena na crtežu na tradicionalnom načinu crtanja.
Slojevi crteža
Rad u programu za crtanje omogućava da se rad odvoji na posebne linije, slojeve, senke, osvetljenja, prelazne tonove, itd. Sve kako bi bilo lakše uređivati svaki element pojedinačno. Ne moram da brinem da neću moći da prepravim boju koju sam koristio u prethodnom sloju. Dobro, tehnički, možeš izgubiti boje ako koristiš delimičnu neprozirnost i mešanje između slojeva. U tom slučaju, lako je sačuvati kao radnu verziju koju uvek možeš da menjaš.
Higijena crteža
Kod digitalnog crteža ne moram da brinem o razmazivanju ili uništavanju papira. Što može da bude problem kod crtanja tušem i perom koje rizikuje da isfleka papir, u trenutku nepažnje. Ali tradicionalni crtež beleži svaki trag i svedoči o procesu traženja idealnih proporcija i kompozicije, kao i vremenu koje je bilo potrebno da taj crtež nastane.
Zalihe papira
Crtanjem u Corell-u, recimo, ne moram da brinem o trošenju papira. Niti o neispravnom pozicioniranju stvari ili o jednom lošem potezu koji uništava prethodno vreme uloženo u rad. Kao ni o čišćenju pribora, rezanju olovaka, zalihama markera…itd.
Zbog većine ovih tehničkih stvari smatram da su digitalni crteži prednost. Ali doživljaj je i dalje u klasičnom crtežu.
Ja recimo kada škrtarim i nemam ideju šta bih novo radio, svoje skice pravim u Photoshopu, jer nemam troškove materijala (jednostavno obrišem ako nije uspelo). Ali čim ozbiljnije krenem u nešto, prelazim na rad na papiru kako bih imao što verniju sliku kako izgleda uživo. Taj odnos oko – papir digitalni crtež još uvek ne može da zameni.
Osećaj stvaranja novog crteža
Da bih se oslobodio veštačkog osećaja, gotovo svakodnevno praktikujem, da crtam na papiru.
Tokom godina prakse, ovo se pokazalo kao “efikasna” vežba. Direktan rad na papiru i kreiranje ,,živog” crteža tradicionalnim materijalom (praktikujem najčešće tuš i pero, ili roler 0,3 mm) na mene deluju izuzetno oslobađajuće i pomažu mi da ohladim glavu.
Zaključak
Čini mi se da je moj proces stvaranja crteža, ipak usmeren prema tradicionalnijim materijalima a ne na digitalni crtež. Neki novi projekti će i dalje zahtevati od mene da crtam u nekom digitalnom softveru, ali sve u svemu, mislim da prelazak na potpuno digitalni oblik rada nije za mene. Naročito ako se uzme u obzir moj način crtanja linija slobodnom rukom. Kada bih svoj crtež sa ovakvim izražajnim postupkom, paralelnim linijama, preveo u digitalni oblik osudio bih ga na propast.
Ipak sam odgajan u staroj školi na tradicionalnoj metodi crtanja. Taj miris papira i teksture koju osećam pod prstima, škripanje olovke ili ugljena, nerviranje kada se polomi, to još ni jedan savremeni program još uvek ne može da zameni. 🙂
- Šta je perspektiva u crtežu?
- Skiciranje: Zašto je pravljenje skica toliko važno?
- Evo kako birati olovke za crtanje
- Formati papira za crtanje
- 20 razloga zašto je uživanje biti umetnik.
