Verovatno ti se desilo da posetiš neki muzej ili galeriju savremene umetnosti i vidiš neko umetničko delo (sliku/crtež/skulpturu) a da ne razumeš šta predstavlja. Zbog ovakvih situacija se od umetnika često traži da objasne svoja umetnička dela.
Ako uzmemo u obzir običnog posetioca ovo donekle ima smisla. Ali postavlja se pitanje, šta je sa klasičnom muzikom koja je takođe umetničko delo? Kada je komponovana, namera je bila da se prenese emocija kompozitora na publiku koja sluša. Zar ovo nije odgovor koji se može dati i za delo likovne umetnosti? To je jednostavno prenošenje emocija.
Kao i u svakoj branši, tako i u umetnosti, postoje manipulatori. Pa dolazi do toga da umetnik koji krene naširoko i nadugačko da objašnjava šta on to radi, na kraju zapravo nema pojma šta je uradio. Ponekad znaju koja je bila njihova prvobitna namera – ali ne uvek. Najbolji komad umetničkog dela, ostvaruje se u stanju potpune koncentracije i predaje umetnika samom procesu stvaranja. Nakon čega ,,umetnost” zapravo dolazi na prilično misteriozan način, često bez jasne svesti umetnika. Sada ti je verovatno jasnije iz kog razloga naknadno objašnjenje može postati vrlo škakljivo ili čak nemoguće.
Naravno da nije sva umetnost stvorena na ovaj način. Nekim umetnicima je sasvim jasno šta rade.
Meni je pomoglo pisanje
Dodatna otežavajuća okolnost za umetnika je tokom studija na akademiji, kada zbog studiranja po bolonjskom programu, mora da ima napismeno zabeležene stvari o svom stvaralačkom procesu. Meni je konkretno bio blagi šok kada sam čuo da moram svoj doktorsko – umetnički projekat da napišem na preko 70 strana?! Međutim, ovaj proces pisanja beleški u tezama, i pripreme doktorskog rada, mi je zapravo pomogao da samom sebi razjasnim šta ja zapravo radim. Samim tim, je i publici na doktorskoj izložbi bilo jasnije šta sam radio, o čemu sam razmišljao tokom stvaranja i šta mi je bila ideja kojom sam se vodio u ovom procesu.
Glavna stvar koju treba zapamtiti je da ono što umetnik kaže nije posebno važno. Jeste važno samom umetniku, ali ne mora biti i publici. Na kraju krajeva, svaki posmatrač ima pravo na drugačije mišljenje (koje je čak i poželjno).
Umetničko delo nakon nastanka, tj.kad se „rodi“, je poput deteta koje prohoda. Napusta ruke umetnika i ulazi u svet sa namerom da živi svoj život, zreo život. Imaće hiljade, čak i milion objašnjenja. Svaka osoba koja ga vidi daće mu još jedno značenje i objašnjenje na način kako je ona to doživela – i svako od njih biće validno.
Suma sumarum
Na kraju da sumiramo, poželjno je i korisno samom umetniku da ima nešto da kaže, što bi kod njegove publike imalo smisla, u pogledu osvrta na život umetnika, prethodnih radova koje je do tada napravio i radova koje tek planira. Ali nije nužan preduslov da bi njegovi radovi bili popularni i traženi. Ovome smo nažalost svedoci svakodnevno.
Zato ako imaš ovu umetničku žicu, koju prepoznaješ u sebi, slobodno se opusti i stvaraj sve što ti leži na duši, a pusti druge da o tome pričaju. Jer će na kraju krajeva taj neko uvek biti u pravu.:-)
Ako ti zatreba pomoć oko crtanja ili slikanja, kontakt se nalazi ovde.